Перейти к основному содержанию
×

Справка

Шрифт

Интервал

Цветовая схема

Изображения

Заговоры и плачи

Пертти Виртаранта - известный финский ученый. Академик. Человек, нашедший и сохранивший многие сокровища культуры тверских карел. Он побывал в самых глухих уголках Тверской Карелии, будучи руководителем экспедиции финских ученых по изучению жизни, быта и фольклора карельского народа.

Работа была начата в 1957 году, а закончена в 1984 году. Было предпринято шесть экспедиций. На протяжении многих лет велась кропотливая работа. Рядом с Пертти всегда была его жена Хелми, которая делила с ним все трудности экспедиций. Ученые встретились с десятками талантливых людей, сохранивших в памяти образцы народного творчества: плачи, баллады, народные песни, сказки, заговоры, частушки. Бережно записали не только произведения, но и все то, что узнали о людях. Так появилась фундаментальная монография об истоках и современной жизни тверских карел "Kauas laksit karjalainen" ("Карелы, которые ушли далеко"), изданная в Финляндии в 1986 году, а также многие другие книги.

Это живая история и культура тверских карел, написанная щедрой рукой талантливых ученых Пертти и Хелми, замечательных людей, подаривших нам то, чему невозможно назначить цену. Низкий поклон вам, хранители карельской народной культуры.

В культуре карел сохранились дохристианские языческие представления о мире: одухотворение природных стихий, поклонение духам, обитавшим в воде, воздухе, в лесу, во всевозможных постройках. В радости и горе карелы обращались к ним за одобрением и помощью. Верили, что слово имеет особую силу и умение общаться с духами может спасти от разных бед, болезней, сглаза, порчи, проклятия. Формой обращения был заговор - особый монолог, в котором обязательно ласковое обращение к духам; риторический вопрос о том, чем же они обижены; просьба о прощении и, наконец, мольба о возвращении здоровья.

Этот заговор был записан экспедицией П.Виртаранта в 1977 г в деревне Прудово Лихославльского района у Ирины Гавриловны Пискаревой, которой, к сожалению, уже нет в живых. Чтобы избавиться от воспаления глазного века, называемого в народе "ячменем", Ирина Гавриловна выходила вечером в огород за двор и трижды читала заговор. На русском языке он звучит так:

Веющий ветерок,
Миленький, свеженький!
Хозяева ветра,
Хозяюшки ветра,
Старшие и младшие
и среднего возраста!
Простите рабу божью Ирину,
Чем же я могла вас огорчить?
Чем же я могла вас обидеть?
Возьмите свои благодеяния,
Отдайте мне мое здоровье!

перевод с карельского Л.Г. Громовой
(По книге Х. и П. Виртаранта  "Карелы, которые ушли далеко", 1986 г. с.74)

< Ирина Гавриловна Пискарева дер.Прудово, Лихославльского р-на, Тверской области. 1977 г.

Заговор Ирины Гавриловны на карельском языке

Tuwlovane tuwlet,
Armahan’e, frmahan’e!
Tuwlen izän’däzet,
Tuwlen emän’däzet,
Nuoremmat i
vanhemmat
I keškikerdazet!
Prostikkua rabua
Iruo,
Millä mie lienn’en
tuškeuttannun
Millä mie lienn’en
šatattannun,
Ottakkua omaš
hüvüöt,
Andakkua miwla
oma tervehüš

Заговор от порчи младенца Петти Виртаранта записал у Клавдии Федоровны Смирновой в деревне Колмодворки Лихославльского района Тверской области в 1977 г. Она в свою очередь узнала его от своей старшей сестры.

Заговор на карельском языке

Rubien mie puäštämäh i pellaštamah
oigieda hengie bladentšua Marinua
šuudelukšista.
Ken lieu kiiralla šilmällä šilmännyn,
pahalla duumalla duumainun?

Mie otan nämä šuudelukšet:
tuaton duumista, muamon duumista,
vaštah tulijoista, myödäh mänijöistä,
poikki pellon proidijoista,
muššiinverizistä, valgieverizistä
otan nömö šuudelukšet,
mozguloista, šuoniloista, ustuavoista,
luuloista, luuloilla šiämeštä,
šilmistä, šilmän riptšistä,
tukiista, tukan juurista,
kynž istä, kynnenperistä.

Mie panen nämä šuudelukšet
liikkumattoman kiven alla,
kunne päiväne ei paissa,
kunne kukon laulut ei kuuluta,
kunne kuudomane ei paissa,
kunne linduzet ei lennetä,
kunne rahvaš ei proijita
— tiedämättömih tihilöih,
loppumattonoih dorogoih,
kuukši killaista päiviä,
ilmazekši igiä,
tervehyökši oigiella hengellä
bladentšalla Marinalla.

Kuin nämä šuudelukšet
tulia tiedämättä,
niin mämgiä nägemättä,
elgiä luuloi lukkuotšekkua,
elgiä šulniloi šolmietšekkua!
Vo iimja ottasa i sina svjätö duha.
Amin, amin, amin.

(По книге Х. и П. Виртаранта
"Карелы, которые ушли далеко", 1986г. с.81)

Заговор от порчи младенца

Начну я спасать и охранять
Невинную душу младенца Марины
От порчи.

И кто же это недобрым взглядом
посмотрел,
Недобрые думы думал?
Заберу я эту порчу
Из мыслей батюшки, из мыслей матушкиб
Из мыслей встречных, доборыми притворяющихся,
Через поле переходящих,
Жесткосердных и добросердечных.
Заберу я эту порчу
Из мозга, из связок, из суставов,
Из костей, из самой середины костей,
Из глаз и из ресниц,
Из волос и из корней волос,
Из ногтей и из оснований ногтей.

Положу я эту порчу
Под неподвижный камень
Куда солнышко не светит,
Куда петушиный крик не доходит,
Куда месяц не светит,
Куда птички не залетают,
Куда человеческая нога не ступает,
В непроходимую чащебу,
На нескончаемую дорогу,
На золотые денечки месяца,
На веки вечные
На здоровье невинной души
Младенца Марины.

Как эта порча
Пришла, не спрашивая,
Так пусть и уйдет незаметно!
В костях не запираясь,
В связках не оставаясь!
Во имя отца и сына и святого духа!
Аминь, аминь, аминь.

Перевод с карельского Л. Громова,  редактор газеты автономии тверских карел "Karielan Sana"1998 г.

В устном народном творечестве Тверских карел важное место занимают ПЛАЧИ. Поминание усопших, отношение к памяти родителей как нельзя лучше отражает дух народа, его мудрость, доброту, волю к жизни.

Пертти Виртаранта, путешествуя по тверскому краю, большое внимание уделил поминальным плачам. В 1989 году он выпустил отдельную книгу, посвященную карельской женщине Анне Андреевне Шутяевой, уроженке села Козлово Тверской области. Книга называется "Suru virrer Suuhun Tuopi". В ней на двадцати языках мира опубликован плач -- поминание усопших родителей, записанный с исполнения Анны Андреевны в 1977 году. Кроме того, книга повествует о карельских поминальных традициях и является продолжением исследования Пертти Виртаранта фольклора тверских карел.

Плач (на карельском языке)

Audio file

Плач (на карельском языке)

Oh vuottua mie rubien šiun
armahana nihalane nimettäjäzeni, oo noššattelomah
näinä vuožista vuotettavina vuožipruazniekkaziha
näistä kallehistago kalmazista i muakkehistago muahuzista

Oo muakkehet muahuot työ
muurehtukkua
mium armahan kallehen ihalan imettäjäzeni
narmahan armozen
kallehilda kalmazilda.

Oo šie miun armahane nihalane nimettäjäzeni,
i narmahane narmozeni
oo muurehtukkuakko työ [myakkehet muahuot]
[avaudukkua] kaheti kuulomazuot,
dai kuulguakko työ mium
igäudynnyzen ihozen,
oo nigövie nitkušanazie
kum mie teidä noššattelen,
oo tiän armahane naigomazuozen,
nigävänalazen nigäudynnyön ihozen.

Oo kum mie koorottelin nämä
nihalat ijätettyzet
yksistä puoluziin armahiittago nabyziitta.

Oh šie miun armahane nihalane nimettäjäzeni,
oo, vet šie miula kaikella naigazella ruguolietšiit, što:
"Šie miun ihalane nijätettyzeni, kaunehiin kassaziin kandajane,
oh, kun šie koorottelet omat armahat aigomazuot
i nihalat ijätettyzet,
oi niin pakkuole šie armahilda šyndyzildä
parembie nolovie nožazie,
oh šiun kukkahiin kuldakudriziin kandajazilla!"

Oh šie miun armahane nimettäjäzeni,
da nušto mie em maltellun pakkuolla
kum miun tualda vanhemmalda narmahalda naigomazuozelda
oo, parahilla narmahilla naigazilla
narmaššeldin i narmahat kallehet šyndyzet
valdagovaštinehuozen
dai kui jätteli hiän
ylen vähänallollizen ijätettyzen kukkahiin kuldakudriziin kandajan

Oih, niin muurehtuu
miun tua šambumatoin šiäver šiänalazeni!
Kui hiän koorotteliettši
oo narmašmieli naigomiin
ihalanke nimettäjäzenke,
oih, dai kui hiän otteli
nomiksi nihaloiksi imettäjäziksi.
Oh, oli hiän vähämallolline
da näijämmaltajane.

Oh šie vet toko miula hengähteliit
ihalane nimettäjäzeni,
kui mie vain vaivun
i ni narmaštelen šiuldaš
tuan Gena-nimellizen.
Oh, oh, dai nušto neu1e šiula
omie valgeida mielivaldazie
narmahissa kallehissa šyndyzissä,
šie miun armahane nihalane n"imettäjäzeni.

Oh,oo katšuo vet hänellä lietäh jo
kahekšattoista vuoduon aigazet.
Jo rubien [mie händä] ylendelömäh
oo kallehilla sluužbazilla,
da ei hiän maltellun
oman nihalan imettäjäzen
oi, narmahiego narmozie.
Oih, i miula muurehtu i kuleudu
nigäutetty nigävä šambumatoin šiäver šiänalane.

Oh, oh, oo nušto šie miun ijätteliit
i nihalane nimettäjäzeni,
kulla naigua kukkahat kägi1induzet kukkuoldih.
Oh, oi miun nolovat ožazet
oo kirjaviin kägilinduziin kirjavukkazet.
Oh, oi dai kui i vieläi loppietšennou
miun fämä nigävä nigäzeni,
oh, oh kum mie en ijätellyn
ihaloida nijätettyzie kaunehiin kassaziin kandajazie, oi, oi!
Oh kui miula vail lietäh
nua jo mieliistä vallittuzet miefiminnazet
i moožo rubiem mie...
nylej jo nolovahkozeldi nigäudyn.

Oh, oh. Oo vara mamazeni, kukki mamazeni,
oo vet ni mie en voi nunahella šilma
nyksiksi minuutoin aigaziksi!
Oh šie kui miula vakušteliit i
vaivunda pädövinä päiväzina, što:
“Šie miun armahane ijätettyzeni,
oh, elä šie liikahtele ni kumbazih randazih
nomista nigävistä liädylämbymäzistä!”

Плач (на русском языке)

Ой, повремени-ка,
моя милая, дорогая кормилица,
стану я будить тебя да подымать
из этой дорогой могилушки,
из этой рыхлой земелюшки,
в этот день годичный, праздничный.

Ой, вы, земли рыхлые,
порассыпьтесь-ка с дорогой могилушки
моей родной, милой кормилицы
и дорогого родителя.

Ой, дорогая моя милая кормилица
и родитель мой милостивый,
ой, порассыпьтесь-ка вы, уши земли рыхлые,
пораскройтесь-ка вы, уши родные,
да послушайте причесть безутешную,
слова скорбные вашей золотой дочери,
дочери-горепашицы.

Ой, как растила я пестовала
моих детушек, , моих родненьких,
во всю свою моченьку,
без подмоги мужниной.

Ой, ты дорогая моя родная кормилица,
ой, ты всегда ведь мне говаривала:
“Ты, дитятко мое милое, тугокосое,
станешь воспитывать своих детушек, милых ребятушек,
чтоб послал Он твоим златовласым детушкам
счастье большее.

Ой, ты родная моя кормилица,
знать, не сумела я порато попросить,
ведь взяли же к себе дорогие силы небесные
у моего старшенького, мила моего дитятки,
супруженьку — во цвете лет,
и оставила она ребеночка,
махонького, златокудрого.

Ой, как стонет мое сердечко ретивое!
Ой, как он маленький рос чудесненько
у нежной своей кормилицы,
у дорогой новой матушки,
как он принял её в родны матери,
был он такой маленький,
но весьма понятливый.

Ой, ты ведь мне шепнула,
моя милая кормилица,
что, если я уморюся,
то ты будешь его пестовать,
твоего внученька Геннадия.

Ой, да неужто нет у тебя
вольной волюшки
на том светушке,
ты моя родная, мила кормилица.

Ой, глядь-ка, ведь минет ему
скоро восемнадцать годиков.
И мне скоро справлять его
на службу военную.
А он никогда не испытал
нежной ласки и опеки
со стороны своей родной матери.
Ой, как стонет моё сердечко ретивое!

Ой, неужто зачата была я,
Моя милая кормилица,
в ту пору, когда куковали кукушечки,
ой, судёбушка моя пёстрая,
Как пестра кукушечка.

Ой, ой, да и как ещё закатится
эта жизнь моя кручинная,
не дала судьба мне родить доченек златокудреньких,
Ой, ой, как у меня зато
водятся милы невестушки,
и может быть я сама начала
уже порядком стариться.

Ой, золотая матушка, дорогая моя маменька,
ой, ведь не могу я тебя забыть
ни на одну минуточку.
Ой, как ты меня предупреждала
ещё на смертном одрушке:
"Дорогое ты моё дитятко,
не уходи ты ни в какие ины места,
не покидай своей родной сторонушки!"

Плач (на английском языке)

Translated by professor Michael Branch.

O wait and I will start
my dear gentle mother
O to wake you
at this festival that comes round year by year
from this precious grave
this soft soil.

O soft soil
crumble from the precious grave
of my dear
precious gentle mother
my dear darling.

O my dear
gentle mother
and my dear darling father
O crumble, soft soil
open both your ears
and hear my
sorrowful creature's
yearning lamentations
and I will wake you.

O your dear child
a creature weighed down with grief and care
O how I reared these
gentle young ones
alone without a husband's
dear help.

O my dear gentle mother
O how you kept reminding me:
"You are my gentle young one
with lovely hair
O when you rear your own dear children
your gentle young ones
O ask the dear gods
for a better destiny
for your own ones blooming with golden locks".

O my dear mother
surely I had no right to ask
the dear precious gods
to take from that one, my dear
eldest child
from my darling in his dear prime
his wedded wife
and she left
her tiny young one
blooming with golden locks.

O my afflicted
heart breaks:
how he grew up
the sweet-minded child
with a gentle mother
O how he took her
for his own gentle mother –
O he was tiny
but he understood.

O surely you whisper to me
my gentle mother
when I am weary
I entrust to your care
my grandson Genya.

O, O perhaps you have not
your own free will
among the dear precious gods
my dear gentle mother.

O, O look, he has now reached
eighteen years of age:
now I am starting to send him up
for precious military service
and he has never known
the dear tenderness
of his own gentle mother.
O my afflicted heart full of yearning
breaks and pines away.

O, O, O surely you bore me
my gentle mother
at the time the bright cuckoos called:
O, O my destiny
is bright with the cuckoos' brightness:
O, O how my yearning life
could still come to an end:
O, O that I have not borne
any with lovely hair:
O, O, O that I have only
choice daughters-in-law
and maybe I am starting
- so soon! - to grow old.

O, O, O my true mamma, my flower of a mamma,
even for the twinkling of an eye
for one minute I cannot forget you
O how you said to me
in the days of your suffering:
"My dear young one
O do not wander to any shore
away from your own hearth."